Hellenic - Serbian Philosophical Dialogue II

            Motivi za pokretanje serije Helensko-srpskih dijaloga potekli su iz osećanja da međuljudski odnosi Grka i Srba daleko prevazilaze kulturnu razmenu Grčke i Srbije. Uvereni da saradnja i zajednički rad ne padaju s neba, nego ih moraju pokrenuti ljudska volja i energija, filozofi iz Atine i Novog Sada, simbolične „srpske Atine“, rešili su da promene takvo stanje stvari, barem kada je u pitanju njihova matična oblast, filozofija. Ničega ne bi bilo bez Evangelosa Protopapadakisa i njegove upornosti u nameri da uspostavi saradnju sa kolegama ne samo u Srbiji, nego i u celoj Jugoistočnoj Evropi. Koristimo priliku i da se zahvalimo programu Erazmus plus, koji je tokom nekoliko godina finansijski pomagao razmenu studentskog i nastavničkog osoblja između Odseka za filozofiju Univerziteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta Kapodistrijskog nacionalnog univerziteta u Atini, omogućujući na taj način da se saradnja stabilizuje i postane samorazumljivi deo našeg poslovnog života. Namera nam je da tokom godina ostvarimo ono što najavljujemo u naslovu ove serije. Umesto zajedničkog rada pomenute dve institucije, ideja nam je da ostvarimo međunacionalni dijalog, u kojem bi učestvovao širok dijapazon mislilaca, nezavisno od institucije u kojoj su zaposleni. Cilj je opštost, helensko-srpski dijalog u istinskom smislu reči.

            Tema drugog zbornika vezana je za ličnost, bili smo vođeni potrebom da vidimo kako stoje stvari sa ljudskošću u dvadeset prvom veku. Zbornik otvara George Arabatzis sa tekstom o odnosu između vizantijske i savremene filozofije. Nit vodilja je vizantijski pojam prosopona, a savremeni sagovornik je Niče sa svojom idejom o „hrišćanskom platonizmu“. Tematski srodan je i rad Une Popović, posvećen pojmu ličnosti kod Svetog Avgustina, ali čitan iz perspektive ranog Hajdegera, za kojeg bi najzanimljivije bilo da ispita egzistencijalnu transformaciju, promenu života iz paganskog u hrišćanski. Članak Georgisa Butlasa takođe se bavi odnosom jednog savremenog i jednog modernog mislioca. S jedne strane je pitanje relacionalnog identiteta ličnosti kod Džona Loka i Paritovog identity doesn’t matter to survival. Prilog Dragana Prole izlaže pojam ličnost kod Edmunda Huserla, imajući nit vodilju u Ničeovom pojmu „egipticizma“, koji ukazuje na sklonost ka tumačenju vremenitih fenomena kao da su večni i nepromenljivi. Premda polaze sa temeljno različitih pretpostavki, pokazuje se da Niče, „filozof čekićem“ i Huserl, filozof stroge nauke, konstituišu neobično blizak i srodan pojam ličnosti. Panagiotis Kormas i Antonia Moutzouri ispituju mesto helenističkog, naročito stoičkog poimanja čoveka i savremenih neuro istraživanja. Pojmovnik helenističke antropologije autor i autorka izlažu s obzirom na savremene modele istraživanja mozga. Damir Smiljanić u svome članku istražuje fenomen personifikacije. Nit vodilja njegovog izlaganja trostruka je: personifikacija kao kategorijalna greška, kategorijalni transfer i skriveno oživljavanje. U tu svrhu ispostavilo se da su bile naročito funkcionalne sledeće filozofske teorije: Rajlova logička analiza, Hartmanova nova ontologija i Klagesova metafizika života. Alkis Gounaris i George Kosteletos potpisuju članak koji je motivisan humanoidom Sophia, prvim eniteom veštačke inteligencije koji je postao građanin Saudijske Arabije. Perspektiva koju autori tematizuju u prvi plan stavlja moralne aspekte veštačke inteligencije, sa vodećom tezom da moralni kapaciteti podrazumevaju i određeni vid ličnosti. Marica Rajković ispituje pojam ličnosti kod Žan Pol Sartra, ukazujući na središnju ulogu pojmova odgovornosti i mogućnosti. Sartrovo vodeće pitanje autorka zaoštrava iz perspektive odnosa egzistencije i politike: ako je čovek zoon politikon, kako je moguće da sticanjem političke slobode njegova sudbina nije rešena jednom za svagda? Poslednji prilog u zborniku potpisuje Ioannis Ladas, a bavi se ispitivanjem pojma ličnosti iz perspektive bioetike. Potencijal bioetičkog razumevanja ličnosti autor vidi u kompleksnom pristupu bioetike kada je reč donošenja odluke o životu i smrti: fenomenima abortusa i eutanazije.

Dragan Prole i Goran Rujević