Konkurs Odseka za slavistiku za učenike srednjih škola
OpšteNEPROLAZNE VREDNOSTI RUSKE KULTURE I UMETNOSTI
Prevodilački, literarni, likovni i čitalački konkursi za učenike srednjih škola
Poštovani nastavnici i učenici,
Podstaknuti sjajnim odzivom na prošlogodišnji konkurs povodom proslave 60 godina postojanja Katedre za ruski jezik i književnost, i u želji da negujemo duh saradnje, raspisujemo prevodilački, čitalački, literarni i likovni konkurs za učenike srednjih škola. Budući da se prethodne, 2021. godine, navršilo 200 godina od rođenja velikog ruskog pisca F. M. Dostojevskog, odjek proslave ovog jubileja prisutan je i u ovoj prilici. Slede detaljnije instrukcije za svaku kategoriju zasebno.
1) Prevodilački konkurs. Za učešće je potrebno prevesti odlomak iz stvaralaštva Dostojevskog (Elka i svadьba). Tekst se nalazi na poslednjoj stranici ovog dokumenta. S obzirom na to da je u pitanju književni prevod, naročito će se vrednovati autentičnost i uspešna rekonstrukcija stila originalnog teksta.
2) Čitalački konkurs. Potrebno je izražajno pročitati i snimiti monolog junaka Versilova iz romana Mladić (nalazi se na kraju ovog teksta), a zatim video snimak proslediti na priloženu adresu. Komisija će prilikom procene radova imati u vidu sledeće kriterijume: stepen savladanosti fonetskih pravila (pravilno izgovaranje glasova, reči i sintagmi), intonacionu organizaciju teksta, interpretaciju, kao i poštovanje vremenskog okvira za realizaciju zadatka (do 5 minuta).
3) Literarni konkurs. Prihvataju se originalni radovi na srpskom jeziku u proznom obliku, napisani na jednu od sledećih tema:
– Pismo F.M. Dostojevskom
– Moj omiljeni ruski pisac
– Rusko književno delo koje je najviše uticalo na mene
4) Likovni konkurs na temu Ruska kultura. Dolaze u obzir sve tehnike: tradicionalne vrste slikarskih i crtačkih tehnika, kao i digitalno crtanje/slikanje. Tema likovnog konkursa odnosi se na sve ono što je ostavilo utisak na vas, a povezano je sa ruskom kulturom: sama zemlja, gradovi, sela, priroda, narod, način života, kultura, umetnost (književnost, slikarstvo, film, muzika, balet i dr.), narodni običaji/verovanja, mitologija itd.
Svi radovi šalju se na istu adresu: slavistika.konkurs2022@gmail.com
Molimo da radove za prevodilački i literarni konkurs pošaljete u word ili pdf formatu, radove za likovni konkurs fotografišete/skenirate (ukoliko nisu u digitalnom obliku), a video snimke prosledite preko wetransfer-a ili jednostavno okačite na google drive, i omogućite nam pristup. Radovi za konkurs prihvataju se do 10. juna 2022. godine. Svaki učesnik ima pravo da učestvuje u svim kategorijama konkursa, ali sa samo jednim radom u okviru svake kategorije. Svaki učesnik garantuje da je autor rada koji predaje i potvrđuje da rad nije plagijat.
Prilikom slanja radova u mejlu je potrebno napisati sledeće podatke:
– ime i prezime učenika;
– razred, naziv srednje škole, mesto;
– ukoliko učenik samostalno učestvuje, osim naziva srednje škole i mesta, može se navesti kućna adresa;
– imena profesora-mentora ukoliko oni organizuju učestvovanje u konkursu;
Komisija će biti sastavljena od odabranih članova Katedre za ruski jezik i književnost. Pristigle radove objavljivaćemo na društvenim mrežama (fejsbuk i instagram), gde ćemo 20. juna i proglasiti pobednike s kojima ćemo potom stupiti u kontakt kako bismo im poslali nagrade (knjigu ruskog autora i ruske slatkiše).
Fejsbuk: https://www.facebook.com/search/top?q=slavistika_ff.uns
Instagram: https://www.instagram.com/slavistika_ff.uns/
Ukoliko imate bilo koja pitanja u vezi sa konkursom, možete nam pisati na slavistika.konkurs2022@gmail.com ili se obratiti putem društvenih mreža.
Tekst za prevodilački konkurs
F. M. Dostoevskiй Elka i svadьba (otrыvok)
Deti vse bыli do neveroяtnosti milы i rešitelьno ne hoteli pohoditь na bolьših, nesmotrя na vse uveщaniя guvernantok i mamenek. Oni razobrali vsю elku vmig, do posledneй konfetki, i uspeli uže perelomatь polovinu igrušek, prežde čem uznali, komu kakaя naznačena. Osobenno horoš bыl odin malьčik, černoglazый, v kudrяškah, kotorый vse hotel menя zastrelitь iz svoego derevяnnogo ružья. No vseh bolee obratila na sebя vnimanie ego sestra, devočka let odinnadcati, prelestnaя, kak amurčik, tihonьkaя, zadumčivaя, blednaя, s bolьšimi zadumčivыmi glazami navыkate. Ee kak-to obideli deti, i potomu ona ušla v tu samuю gostinuю, gde sidel я, i zanяlasь v ugolku – s svoeй kukloй. Gosti s uvaženiem ukazыvali na odnogo bogatogo otkupщika, ee roditelя, i koe-kto zamečal šepotom, čto za neй uže otloženo na pridanoe trista tыsяč rubleй. Я oborotilsя vzglяnutь na lюbopыtstvuющih o takom obstoяtelьstve, i vzglяd moй upal na Юliana Mastakoviča, kotorый, zakinuv ruki za spinu i nakloniv nemnožečko golovu nabok, kak-to črezvыčaйno vnimatelьno prislušivalsя k prazdnosloviю эtih gospod. Potom я ne mog ne podivitьsя mudrosti hozяev pri razdače detskih podarkov. Devočka, uže imevšaя trista tыsяč rubleй pridanogo, polučila bogateйšuю kuklu. Potom sledovali podarki ponižaяsь, smotrя po poniženiю rangov roditeleй vseh эtih sčastlivыh deteй. Nakonec, posledniй rebenok, malьčik let desяti, hudenьkiй, malenьkiй, vesnovatenьkiй, rыženьkiй, polučil tolьko odnu knižku povesteй, tolkovavših o veličii prirodы, o slezah umileniя i pročee, bez kartinok i daže bez vinьetki. On bыl sыn guvernantki hozяйskih deteй, odnoй bednoй vdovы, malьčik kraйne zabitый i zapugannый. Odet on bыl v kurtočku iz ubogoй nanki. Polučiv svoю knižku, on dolgoe vremя hodil okolo drugih igrušek; emu užasno hotelosь poigratь s drugimi detьmi, no on ne smel; vidno bыlo, čto on uže čuvstvoval i ponimal svoe položenie. Я očenь lюblю nablюdatь za detьmi.
Tekst za konkurs izražajnog čitanja
Mne prisnilsя soveršenno neožidannый dlя menя son, potomu čto я nikogda ne vidal takih. V Drezdene, v galeree, estь kartina Kloda Lorrena, po katalogu – «Asis i Galateя»; я že nazыval ee vsegda «Zolotыm vekom», sam ne znaю počemu. Я už i prežde ee videl, a teperь, dnя tri nazad, eщe raz mimoezdom zametil. Эta-to kartina mne i prisnilasь, no ne kak kartina, a kak budto kakaя-to bыlь. Я, vpročem, ne znaю, čto mne imenno snilosь: točno tak, kak i v kartine, – ugolok Grečeskogo arhipelaga, pričem i vremя kak bы perešlo za tri tыsяči let nazad; golubыe, laskovыe volnы, ostrova i skalы, cvetuщee pribrežьe, volšebnaя panorama vdali, zahodящee zovuщee solnce – slovami ne peredašь. Tut zapomnilo svoю kolыbelь evropeйskoe čelovečestvo, i mыslь o tom kak bы napolnila i moю dušu rodnoю lюbovью. Zdesь bыl zemnoй raй čelovečestva: bogi shodili s nebes i rodnilisь s lюdьmi... O, tut žili prekrasnыe lюdi! Oni vstavali i zasыpali sčastlivыe i nevinnыe; luga i roщi napolnяlisь ih pesnяmi i veselыmi krikami; velikiй izbыtok nepočatыh sil uhodil v lюbovь i v prostodušnuю radostь. Solnce oblivalo ih teplom i svetom, raduяsь na svoih prekrasnыh deteй... Čudnый son, vыsokoe zabluždenie čelovečestva! Zolotoй vek – mečta samaя neveroяtnaя iz vseh, kakie bыli, no za kotoruю lюdi otdavali vsю žiznь svoю i vse svoi silы, dlя kotoroй umirali i ubivalisь proroki, bez kotoroй narodы ne hotяt žitь i ne mogut daže i umeretь! I vse эto oщuщenie я kak budto prožil v эtom sne; skalы, i more, i kosыe luči zahodящego solnca – vse эto я kak budto eщe videl, kogda prosnulsя i raskrыl glaza, bukvalьno omočennыe slezami. Pomnю, čto я bыl rad. Oщuщenie sčastья, mne eщe neizvestnogo, prošlo skvozь serdce moe, daže do boli; эto bыla vsečelovečeskaя lюbovь.
Konkurs (pdf)
