Pozdravna reč upravnika Biblioteke na otvaranju izložbe

Dame i gospodo, dragi gosti,

Pozdravljam vas u ime svojih kolega i u svoje ime i izražavam zadovoljstvo što ste svojim prisustvom uveličali ovu, po mnogo čemu, osobenu izložbu knjiga.
Biblioteka već treću godinu zaredom, mogu reći tradicionalno, priređuje izložbu povodom Dana slovenske pismenosti, i tom prilikom izlaže samo jednu knjigu koja ima izuzetan značaj za slovensku pismenost.

O Danu slovenske pismenosti

Kada je velikomoravski knez Rastislav, 863. godine, zatražio od vizantijskog cara sposobne misionare, koji bi radili na učvršćivanju hrišćanstva i crkve u njegovoj zemlji, misija je bila poverena Metodiju, kao učenom monahu i dobrom poznavaocu slovenskih prilika, i njegovom bratu Konstantinu koji je imao zavidno diplomatsko i misionarsko iskustvo. Konstantin je tada izumeo slovensko pismo - glagoljicu, i utvrdio osnovnu gramatičku normu slovenskog književnog jezika. Snabdeveni najvažnijim hrišćanskim obrednim knjigama, koje su sa grčkog preveli na slovenski, slovenski apostoli, kako su kasnije nazvani Konstantin i Metodije, uvode slovensko bogosluženje, razvijaju organizaciju crkve i nastavljaju i proširuju rad na prevođenju knjiga. Misiju slovenske braće nastaviće pet njihovih učenika: Kliment, Naum, Gorazd, Angelar i Sava, koji će, zajedno sa Ćirilom i Metodijem, biti nazvani Sedmočislenicima. Zahvaljujući učenicima, glagoljicu je zamenila ćirilica u 12. veku, a ona ostaje usko vezana za područje istočnog obreda i kasnije postaje i nacionalno obeležje srpskog naroda.
Zajednički praznik Svetog Kirila i Metodija ustanovljen je najpre u Rusiji 1863. godine (kada je slavljena hiljadugodišnjica moravske misije), kao Dan slovenske pismenosti, a odmah je prihvaćen i kod drugih slovenskih naroda. Inače, 24. maja (11. maja po starom kalendaru), praznuju se Sveti Kirilo i Metodije, na dan kada su 863. godine, posle svečanosti u čast obnove Carigrada, njih dvojica krenula na put u Moravsku.

O Karejskom tipiku svetoga Save

Za delo svetog Save vezan je ne samo početak stvaranja i organizovanja srpske crkve i države, već i početak srpske književnosti i pravne nauke.
Karejski tipik je najstariji srpski dokument u Hilandaru. To je osnivački ili ktitorski dokument isposnice u Kareji, nazvan po njoj, koju je Sveti Sava podigao 1199. godine, odmah po osnivanju manastira Hilandara.
Po nekima, ovo je prvi ili rani prepis sa originala, ali po hilandarskom predanju i mišljenju drugih naučnika, original sa svojeručnim potpisom i pečatom s vetog Save, svitak se čuvao u Karejskoj isposnici sve do druge polovine 19. veka, kada je prenet u Hilandar gde se nalazi i danas.
On je u ovom fototipskom izdanju reprodukovan u svojoj prirodnoj veličini. Pisan je na svitku od pergamenta, samo na jednoj strani, a njegova ukupna dužina je 74 cm. Može se videti pečat nepravilnoga kružnog oblika sa krstoliko utisnutim žigom sa monogramom SAVA.
Karejski tipik, što i odgovara njegovoj prirodi i sadržaju, pisan je staroslovenskim jezikom raške redakcije, čiji su istaknuti spomenici i ostali spisi Sv. Save, kao i Dušanov zakonik. Prepoznaju se i izvesni retki tragovi srpskog narodnog jezika.
Karejski tipik ima veoma važno mesto u istoriji pravoslavne monaške duhovnosti i liturgijskog života kod Srba. Uporedo sa učvršćivanjem tzv. „opštežiteljne” organizacije monaštva u Hilandaru, po uzoru na razvijene obrasce Palestine, Carigrada i same Svete Gore, Sava je posvetio punu pažnju tzv. „skitskim”, pustinjačkim ili usamljeničkim vidovima monaškog podvižništva. Ovi su, pak, poznati još iz davnih vremena nastanka i širenja monaštva u zemljama Bliskog Istoka, pre svega u Egiptu, na Sinaju, u Palestini i Siriji. Između dve krajnosti – čvrstih zajednica sa strogom disciplinom (kinovija) i potpune isposničke usamljenosti (anahoreze), razvio se oblik umerenog osamljivanja dvojice ili trojice isposnika koji se udružuju radi ispunjavanja strožih pravila posta i molitve, obezbeđeni od opasnih duhovnih i psiholoških krajnosti potpune samoće.
Kareja je bila administrativno i duhovno monaško središte na Svetoj Gori, bogato i poznato po „kelijama-isihastirijama”. U njoj je, pošto je izgradio i osamostalio Hilandar, Sava oformio bratstvo od petnaest marljivih monaha. U toku 1199. godine uspeo je da podigne manju crkvu da bi se posvetio meditacijama i molitvenim podvizima, poput pobožnih monaha-usamljenika. Pošto je ovakav način života uključivao post, bdenje, klanjanje, noćno stajanje, usamljenost i molitveno tihovanje, ovaj kompleks se još naziva „mlčalnica, isihastirija i isposnica”.
Još uvek važeći dokument, Karejski tipik, propisuje pravila života u isposnici Kareji. Sava je, u svojoj 24. godini, zapravo napisao i preveo stroga pravila za srpske monahe, koja određuju ko sve može da postane usamljenik. Sama reč monah potiče od grč. monós, monachós „samac, pojedinac, usamljenik”, „onaj koji živi sam”, tj. usamljenik, kaluđer (Vujaklija, 1980: 579). Tipik je uklesan i na beloj mramornoj ploči iznad crkvenih dveri, te je isposnica poznatija kao „tipikarnica”.
Izložbu čine dva segmenta - u centralnom delu izloženo je fototipsko izdanje Tipika iz 1199. godine, njegova transkripcija i prevod na standardni srpski jezik, a na bočnim panoima nalaze se literatura i zapisi o Karejskom tipiku.
Zahvaljujem se bibliotekarki Milici Bracić, koja je priredila izložbu, i ostalim saradnicima, na znanju i trudu koje su uložili prilikom priređivanj a ove izložbe. Zahvaljujem se i prof. dr Dušanki Mirić, koja nam je pomogla da izložbom i knjigom, jezikom koji je blizak bibliotekarima, damo doprinos obeležavanju ovog dana. Priređivanjem izložbe želeli smo da naše korisnike, prvenstveno studente, upoznamo sa ovom značajnom knjigom i njenim tvorcem i da ona, izložba, za mnoge od nas bude podsticaj za šire upoznavanje sa ćirilo-metodijevskom tradicijom.
„Istok je mislio da smo mi Zapad, a Zapad da smo Istok. Neki od nas su pogrešno shvatili naše mesto u ovom sukobu struja pa su vikali: mi nismo ni jedna ni druga strana, a neki da smo isključivo jedna ili druga! A mi smo, kažem ti Irineju, sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku!”
Citatom iz teksta Sveti Sava Irineju, iz 1221. godine, završavam svoje izlaganje. Izložba je otvorena. Zahvaljujem se na pažnji.

Gordana Vilotić, upravnik Biblioteke

Izvori:
Karejski tipik svetoga Save / priredio Dimitrije Bogdanović.–Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti: Narodna biblioteka Srbije: Matica srpska, 1985.