O Karejskom tipiku svetoga Save

Karejski tipik najstariji je srpski dokument u Hilandaru. To je osnivački ili ktitorski dokument isposnice u Kareji i pisano pravilo života, nazvano po njoj, koju je sv. Sava podigao 1199. godine, odmah po osnivanju manastira Hilandara.

Po nekima, prvi ili rani prepis sa originala, ali po hilandarskom predanju i mišljenju drugih naučnika, original sa svojeručnim potpisom i pečatom sv. Save, svitak se čuvao u Karejskoj isposnici sve do druge polovine 19. veka, kada je prenet u Hilandar.

Karejski tipik se nalazi u arhivu manastira Hilandara pod signaturom AS 132/134.

Pisan je na svitku od pergamenta, samo na jednoj strani, njegova ukupna dužina je 74 cm. Karejski tipik je u ovom fototipskom izdanju reprodukovan u svojoj prirodnoj veličini.

Pečat je od tamnog, zelenkasto-mrkog voska, nepravilnoga kružnog oblika sa prečnikom 39mm, odnosno 43mm. Na početku je krstoliko utisnut žig s monogramom SAVA, tako da svako polje, površine približno 1 cm 2, predstavlja jedan krak krsta.

Transkripcija teksta priređena je diplomatičkim metodom, te su zadržana sva nadredna slova bez spuštanja u red, a skraćenice nisu razrešavane. Jedini nadredni znak u svitku, dve tačke iznad nekih samoglasnika, ovde nije pisan.

*

Jezik Karejskog tipika je staroslovenski, što odgovara prirodi i sadržaju tipika. Pisan je raškim pravopisom, svojstvenim njegovoj starijoj fazi s kraja 12. i iz prve polovine 13. veka. Izvesni retki tragovi srpskog narodnog jezika prepoznaju se u leksici, u dijalektizmu i u arhaičnom instr. jedn. ž. a -osnova.

Sv. Sava je prvi napravio oštar rez od staroslavenskoga jezika kao opšteslovenske koine prema srpskoslavenskoj jezičnoj normi, tj. staroslavenskom srpske recenzije. Izbacio je iz upotrebe slova koja su služila za obeležavanje nazalnih vokala, a koji su do tog vremena već dali svoje nenazalne reflekse. Kako su se poluglasnici dotad ujednačili, sv. Sava je izbacio znak za poluglasnik zadnjeg reda (debelo jer) i ostavio samo znak za poluglasnik prednjeg reda (tanko jer), koje je označavalo poluglasnik srednjeg reda. Ta je reforma rezultirala u raškom pravopisu, koji je odgovarao fonološkim značajkama srpskoga jezika onoga doba, a čiji su istaknuti spomenici, među ostalima, spisi sv. Save i Dušanov zakonik.

*

Karejski tipik ima veoma važno mesto u istoriji pravoslavne monaške duhovnosti i liturgijskog života u Srba. Uporedo sa učvršćivanjem tzv. „opštežiteljne” organizacije monaštva u Hilandaru, po uzoru na razvijene obrasce Palestine, Carigrada i same Svete Gore, Sava je posvetio punu pažnju tzv. „skitskim”, pustinjačkim ili usamljeničkim vidovima monaškog podvižništva. Ovi su, pak, poznati još iz davnih vremena nastanka i širenja monaštva u zemljama Bliskog Istoka, pre svega u Egiptu, na Sinaju, u Palestini i Siriji. Između dve krajnosti - čvrstih zajednica sa strogom disciplinom (kinovija) i potpune isposničke usamljenosti (anahoreze), razvio se oblik umerenog osamljivanja dvojice ili trojice isposnika koji se udružuju radi ispunjavanja strožih pravila posta i molitve, obezbeđeni od opasnih duhovnih i psiholoških krajnosti potpune samoće.

Bitna pretpostavka za status Karejske ćelije, po Savinom „Ustavcu”, jeste njena potpuna samostalnost, kako u odnosu na svetogorskog prota, tako i u odnosu na hilandarskog igumana. U statusnim odredbama ovog dokumenta treba zapaziti jednostranost obaveza što ih Hilandar kao manastir ima prema ovoj autonomnoj ćeliji.

Sa liturgičkog stanovišta, važne su odredbe o molitveno-bogoslužbenom pravilu, zasnovanom na uprošćavanju onog bogosluženja koje se smatra „sabornim”, ali opet u duhu svetogorske liturgijske tradicije. S druge strane, podvučena je uloga psaltira, koji se, pored intenzivnog čitanja na bogosluženju po svetogorskoj tradiciji, imao po savinom tipiku pročitati ceo, do kraja, za „dan i noć”. Propisi o postu su stroga varijanta svetogorske prakse, uzakonjene Tipikom sv. Atanasija Atonskog.

„ A hoću vašoj ljubavi i ovo da izrečem, pa štaviše i zapovest da dodam.

Ja mnogogrešni i uvek trom na podvizavanja duhovna bih u manastiru našem svete Vladičice i Bogorodice Nastavnice naše, i da li poslužih, ili potrudih se, ili ne male tuge primih, govorim po apostolu Pavlu: "da li u telu ili osim tela - ne znam, Bog zna"; tako i ja o sebi govorim: ako što i primih od toga rečenoga - ne znam, Bog zna! Jer ostadoh u manastiru dokle ne sabrah vaše u Gospodu ljubljeno stado, pošto je mojoj nemoći ne malo pomogla Vladičica naša i Gospođa Bogorodica i Nastavnica. "Mir vam" govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. I pomislih: kada sa vama u manastiru prebivah hoteći vas sabrati ili poslužiti vam, i iz ljubavi prema vama zaboravljah svoja premnoga pregrešenja što ih učinih prema Bogu, i porazmislih u sebi da već treba da razmislim i o svojim sagrešenjima. I izišavši načinih sebi stan, koji će biti dvojici ili trojici, i crkvicu podigoh posvećenu svetom i prepodobnom pustinožitelju ocu Savi, čije ime i ja nedostojni imam. I načinih ovaj ustavac, kako treba da se vladaju oni koji hoće da žive u ovoj ćelijici. Te ovu zapovest dajem igumanu i vama, da ne postavi onoga koji služi radi telesnoga odmora ili opet nepismenoga, ili onoga koji trguje u njoj, nego da se izabira onaj koji hoće i želi da ide tesnim putem i da uđe kroz uska vrata. Onoga koji ispunjava ovaj ustav, koji napisah, ovde u ovoj ćeliji, ako vidite da nije dostojan koga ostavih živeći u ovoj ćelijici učenika svoga, poslati treba na ovo mesto onoga koga vidite da želi i ljubi gornji spis, bio on star ili mlad; takav će se naći među vama. I ovo zapovedam posle moga odlaska Gospodu, da ne date u ono mesto ništa, niti pak dozvoljavam da uzmete od njega nešto. Ako li prekršite ovu zapovest, uvredićete mesto ono, i neka vam je suparnik na strašnom sudu prepodobni Sava i ja smerni! ”

Hilandarski tipik.
Glava 42 : O ćeliji karejskoj Svetoga oca Save

Duhovna baština

„Istok je mislio da smo mi Zapad, a Zapad da smo Istok.

Neki od nas su pogrešno shvatili naše mesto u ovom sukobu struja pa su vikali: mi nismo ni jedna ni druga strana, a neki da smo isključivo jedna ili druga! A mi smo, kažem ti Irineju, sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku!”

Sveti Sava Irineju, 1221. godine

Mesto za tihovanje

Iznad ulaznih vrata u isposnicu uklesana je u mermeru dobrodošlica:
„ Blagosloven je koji ulazi u ime Gospodnje ”

Pogled iz drugog ugla

10.07.2003.
Ujutro smo prisustvovali jutarnjoj molitvi i posle svete liturgije i doruka, poklonili smo se i celivali mošti Svetog Pantelejmona. Krenuli smo oko 10 časova pešice pored mora prema Kareji. Kareja je administrativno sedište Svete Gore, udaljena oko petnaestak kilometara od manastira Pantelejmona. Počeli smo da osećamo umor. Nakratko smo posetili grčki manastir Ksiropotam koji je u fazi renoviranja. U Kareju smo stigli oko 15 časova. Skit, uređeno konačište za hodočasnike manastira Hilandara u Kareji, se renovira, ali su nam radnici (majstori iz okoline Ivanjice) ponudili da podelimo sa njima smeštaj što smo i uradili. Kareja se sastoji iz dve - tri manje, uzane ulice u kojima se nalazi nekoliko prodavnica mešovite robe, više suvenirnica, dva mala restorana sa grčkom hranom, pošta, autobuska stanica. Sve je u znaku Pravoslavne crkve. Centralno mesto zauzima Patrijaš ijski dom .

11.10.2003.
Rano ujutru posetili smo Isposnicu Svetog Save.

Izvori korišćeni prilikom pripremanja izložbe

◦ Karejski tipik svetoga Save / priredio Dimitrije Bogdanović. – Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Narodna biblioteka Srbije : Matica srpska, 1985.

Preporučujemo za čitanje

◦ Svetlana Velmar Janković, Knjiga za Marka
◦ Teodosije, Žitije Svetog Save
◦ Domentijan, Život Svetog Simeona
◦ Sava Nemanjić, Hilandarski tipik
◦ Ratomir Rale Damjanović, Savindan

Priredila Milica Bracić