О Карејском типику светога Саве

Карејски типик најстарији је српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји и писано правило живота, названо по њој, коју је св. Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.

По некима, први или рани препис са оригинала, али по хиландарском предању и мишљењу других научника, оригинал са својеручним потписом и печатом св. Саве, свитак се чувао у Карејској испосници све до друге половине 19. века, када је пренет у Хиландар.

Карејски типик се налази у архиву манастира Хиландара под сигнатуром АС 132/134.

Писан је на свитку од пергамента, само на једној страни, његова укупна дужина је 74 цм. Карејски типик је у овом фототипском издању репродукован у својој природној величини.

Печат је од тамног, зеленкасто-мрког воска, неправилнога кружног облика са пречником 39мм, односно 43мм. На почетку је крстолико утиснут жиг с монограмом САВА, тако да свако поље, површине приближно 1 цм 2, представља један крак крста.

Транскрипција текста приређена је дипломатичким методом, те су задржана сва надредна слова без спуштања у ред, а скраћенице нису разрешаване. Једини надредни знак у свитку, две тачке изнад неких самогласника, овде није писан.

*

Језик Карејског типика је старословенски, што одговара природи и садржају типика. Писан је рашким правописом, својственим његовој старијој фази с краја 12. и из прве половине 13. века. Извесни ретки трагови српског народног језика препознају се у лексици, у дијалектизму и у архаичном инстр. једн. ж. а -основа.

Св. Сава је први направио оштар рез од старославенскога језика као општесловенске коине према српскославенској језичној норми, тј. старославенском српске рецензије. Избацио је из употребе слова која су служила за обележавање назалних вокала, а који су до тог времена већ дали своје неназалне рефлексе. Како су се полугласници дотад уједначили, св. Сава је избацио знак за полугласник задњег реда (дебело јер) и оставио само знак за полугласник предњег реда (танко јер), које је означавало полугласник средњег реда. Та је реформа резултирала у рашком правопису, који је одговарао фонолошким значајкама српскога језика онога доба, а чији су истакнути споменици, међу осталима, списи св. Саве и Душанов законик.

*

Карејски типик има веома важно место у историји православне монашке духовности и литургијског живота у Срба. Упоредо са учвршћивањем тзв. „општежитељне” организације монаштва у Хиландару, по узору на развијене обрасце Палестине, Цариграда и саме Свете Горе, Сава је посветио пуну пажњу тзв. „скитским”, пустињачким или усамљеничким видовима монашког подвижништва. Ови су, пак, познати још из давних времена настанка и ширења монаштва у земљама Блиског Истока, пре свега у Египту, на Синају, у Палестини и Сирији. Између две крајности - чврстих заједница са строгом дисциплином (киновија) и потпуне испосничке усамљености (анахорезе), развио се облик умереног осамљивања двојице или тројице испосника који се удружују ради испуњавања строжих правила поста и молитве, обезбеђени од опасних духовних и психолошких крајности потпуне самоће.

Битна претпоставка за статус Карејске ћелије, по Савином „Уставцу”, јесте њена потпуна самосталност, како у односу на светогорског прота, тако и у односу на хиландарског игумана. У статусним одредбама овог документа треба запазити једностраност обавеза што их Хиландар као манастир има према овој аутономној ћелији.

Са литургичког становишта, важне су одредбе о молитвено-богослужбеном правилу, заснованом на упрошћавању оног богослужења које се сматра „саборним”, али опет у духу светогорске литургијске традиције. С друге стране, подвучена је улога псалтира, који се, поред интензивног читања на богослужењу по светогорској традицији, имао по савином типику прочитати цео, до краја, за „дан и ноћ”. Прописи о посту су строга варијанта светогорске праксе, узакоњене Типиком св. Атанасија Атонског.

„ А хоћу вашој љубави и ово да изречем, па штавише и заповест да додам.

Ја многогрешни и увек тром на подвизавања духовна бих у манастиру нашем свете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим по апостолу Павлу: "да ли у телу или осим тела - не знам, Бог зна"; тако и ја о себи говорим: ако што и примих од тога реченога - не знам, Бог зна! Јер остадох у манастиру докле не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла Владичица наша и Госпођа Богородица и Наставница. "Мир вам" говорећи, као и Христос својим ученицима. И помислих: када са вама у манастиру пребивах хотећи вас сабрати или послужити вам, и из љубави према вама заборављах своја премнога прегрешења што их учиних према Богу, и поразмислих у себи да већ треба да размислим и о својим сагрешењима. И изишавши начиних себи стан, који ће бити двојици или тројици, и црквицу подигох посвећену светом и преподобном пустиножитељу оцу Сави, чије име и ја недостојни имам. И начиних овај уставац, како треба да се владају они који хоће да живе у овој ћелијици. Те ову заповест дајем игуману и вама, да не постави онога који служи ради телеснога одмора или опет неписменога, или онога који тргује у њој, него да се изабира онај који хоће и жели да иде тесним путем и да уђе кроз уска врата. Онога који испуњава овај устав, који написах, овде у овој ћелији, ако видите да није достојан кога оставих живећи у овој ћелијици ученика свога, послати треба на ово место онога кога видите да жели и љуби горњи спис, био он стар или млад; такав ће се наћи међу вама. И ово заповедам после мога одласка Господу, да не дате у оно место ништа, нити пак дозвољавам да узмете од њега нешто. Ако ли прекршите ову заповест, увредићете место оно, и нека вам је супарник на страшном суду преподобни Сава и ја смерни! ”

Хиландарски типик.
Глава 42 : О ћелији карејској Светога оца Саве

Духовна баштина

„Исток је мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток.

Неки од нас су погрешно схватили наше место у овом сукобу струја па су викали: ми нисмо ни једна ни друга страна, а неки да смо искључиво једна или друга! А ми смо, кажем ти Иринеју, судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку!”

Свети Сава Иринеју, 1221. године

Место за тиховање

Изнад улазних врата у испосницу уклесана је у мермеру добродошлица:
„ Благословен је који улази у име Господње ”

Поглед из другог угла

10.07.2003.
Ујутро смо присуствовали јутарњој молитви и после свете литургије и дорука, поклонили смо се и целивали мошти Светог Пантелејмона. Кренули смо око 10 часова пешице поред мора према Кареји. Кареја је административно седиште Свете Горе, удаљена око петнаестак километара од манастира Пантелејмона. Почели смо да осећамо умор. Накратко смо посетили грчки манастир Ксиропотам који је у фази реновирања. У Кареју смо стигли око 15 часова. Скит, уређено коначиште за ходочаснике манастира Хиландара у Кареји, се реновира, али су нам радници (мајстори из околине Ивањице) понудили да поделимо са њима смештај што смо и урадили. Кареја се састоји из две - три мање, узане улице у којима се налази неколико продавница мешовите робе, више сувенирница, два мала ресторана са грчком храном, пошта, аутобуска станица. Све је у знаку Православне цркве. Централно место заузима Патријаш ијски дом .

11.10.2003.
Рано ујутру посетили смо Испосницу Светог Саве.

Извори коришћени приликом припремања изложбе

◦ Карејски типик светога Саве / приредио Димитрије Богдановић. – Београд : Српска академија наука и уметности : Народна библиотека Србије : Матица српска, 1985.

Препоручујемо за читање

◦ Светлана Велмар Јанковић, Књига за Марка
◦ Теодосије, Житије Светог Саве
◦ Доментијан, Живот Светог Симеона
◦ Сава Немањић, Хиландарски типик
◦ Ратомир Рале Дамјановић, Савиндан

Приредила Милица Брацић