Запослени

Лазар Милентијевић

Лазар Милентијевић, доцент

Контакт
Кабинет 227
Број телефона: 485-3867
Е-адреса milentijeviclazar@ff.uns.ac.rs

Биографија
Лазар Милентијевић је рођен 20.09.1992. године у Краљеву. Завршио је Основну школу бр. 866 у Москви. Средњу Економско-трговинску школу је завршио 2011. у Краљеву. По завршетку средње школе уписао се 2011. године на основне академске студије на Филолошком факултету у Београду, катедри за руски језик, књижевност и културу. После треће године основних студија проглашен је за студента генерације на катедри за руски језик, књижевност и културу. Дипломирао je 2015. године са просечном оценом 9.91 . Исте године се уписао на мастер академске студије на матичној катедри, на смеру за књижевност. Мастер академске студије завршава 2016. године са просеком 10.00 и за мастер рад под називом „Духовные поиски Гоголя“ (Духовна трагања Гогоља добија оцену 10. Докторске академске студије уписује 2016. године. Положио је све испите са просеком 10.00. Докторска дисертација са темом "Образы Зосимы и Ферапонта: духовно-творческий диалог Ф.М. Достоевского и В.В. Розанова" је одбрањена 14. марта 2020. године пред комисијом др Ирина Антанасијевић, др Татјана Касаткина  и др Алексеј Козирев. 

Наставни рад
Стара руска култура и култура 19. века
Руска култура 19. и 20. века
Руска књижевност 1
Руска књижевност 3
Руска књижевност 4
Стара руска књижевност 1
Стара руска књижевност 2

Научно-истраживачки рад
Предмет интересовања је руска религиозно-филозофска мисао 19. и 20. века. Религиозно-филозофски правац је одређујућ за руску културу, што уједно представља и смер размишљања већине руских писаца који су на овај или онај начин оставили траг на позорници руске и светске књижевности. Пажња кандидата је усмерена и на контекст руске филозофије која није могла заобићи јак утицај црквених отаца, великих филозофа-претходника који су постали фундамент за обликовање мисли на руском тлу са његовим специфичним историјским и духовним развојем.

 Библиографија (избор)

  1. «Столкновение двух христианств в образах Зосимы и Ферапонта». Достоевский и мировая культура, ИМЛИ Горького, Москва, 2019. С. 72-97.
  2. «Христос, истина и человек в поэме о Великом инквизиторе». Достоевский и мировая культура, ИМЛИ Горького, Москва, 2018. С. 14-39.
  3. История человечества в Сне смешного человека: от утопии к катастрофе».  Упадок утопии: искусство в советскую эпоху, Белград, 2018, 378-386
  4. «Логарифмы христианства» в понимании В.В. Розанова. ИМЛИ РАН, Москва, 2018, 298-316.
  5. «Творец и тварь в Преступлении и наказании, Зборник Матице српске за славистику, 91, 2017, 23-37.

Научни радови

  1. К разбору футуристического текста «Владимир Маяковский. Трагедия», Славистика, 19, 2015, стр. 557–566.
  2. Тема отцеубийства в «Петербурге» Белого и «Братьях Карамазовых» Достоевского». Арабески Андрея Белого, Москва-Белград, 2016, стр. 592–599.
  3. Страшный суд и возрождение души в произведениях Гоголя. Зборник Матице српске за славистику, 89, 2016, стр. 57–81.
  4. «Мертвые души» в Петербургских повестях Гоголя. Николай Васильевич Гоголь и славянский мир. Шестнадцатые Гоголевские чтения. Москва, 2017, стр. 273–280.
  5. Самозванство как явление в художественном мире Гоголя. Slavica Tergestina, 18, 2017, стр. 226–256..
  6. Творец и тварь в «Преступлении и наказании». Зборник Матице српске за славистику, 91, 2017, стр. 23–37.
  7. «Логарифмы христианства» в понимании В.В. Розанова. Новозаветные образы и сюжеты. ИМЛИ РАН, Москва, 2018, стр. 298–316.
  8. История человечества в «Сне смешного человека»: от утопии к катастрофе.  Упадок утопии: искусство в советскую эпоху, Белград, 2018, стр. 378-386.
  9. Христос, истина и человек в поэме о Великом инквизиторе. Достоевский и мировая культура, ИМЛИ Горького, 2018, стр. 14–39.
  10. Столкновение двух христианств в образах Зосимы и Ферапонта. Достоевский и мировая культура, ИМЛИ Горького, 2019, стр. 72–97.
  11. Достоевский как веха в духовном становлении С.И. Гессена. Славистика, 24, св. 2, 2020, стр. 352–361.
  12. «„Slavia Orhodoxa“ и „Slavia Romana“: В.В. Розанов о сближениях и расхождениях между двумя историко-культурными мирами. Философические письма, Т(4) №1, Москва, 2021, стр. 80–100.

Прикази

  1. Я просто художник, артист, вернее деятель культуры (Пригов)». Зборник Матице српске за славистику, 88, 2015, 286-288. (WOS – ESCI, ERIH PLUS)
  2. «Противоречие как изначальное свойство» (Михаил Эпштейн.«Ирония идеала. Парадоксы русской литературы», М.: НЛО, 2015), Зборник Матице српске за славистику, 90, 2016, 278-280. (WOS – ESCI, ERIH PLUS)

Предавања

  1. Појам лепоте у роману „Браћа Карамазови“ Достојевског. Предавање одржано у задужбини Илије Коларца у склопу циклуса Трансфомације лепоте у руској књижевности (октобар 2015. г.).
  2. Величина малог човека код Достојевског. Предавање одржано у Завичајној галерији Центра за културу Кучево (новембар 2016. г.).
  3. Трагедија човекобога у „Злочину и казни“ Ф.М. Достојевског. Предавање одржано у задужбини Илије Коларца у склопу циклуса Човек и Бог у „Злочину и казни“ Ф.М. Достојевског (децембар 2016. г.)).
  4. Мале трагедије“ Александра Пушкина.  Предавање у задужбини Илије Коларца у склопу циклуса о Пушкину (мај 2017. г.)
  5. «Достоевский и Розанов: незавершенный диалог». Предавање на факултету за новинарство Московског државног универзитета Ломоносов (фебруар 2019. г.)

Конференције

  1. Међународна научна конференција Андрей Белый в изменяющемся мире, 26. – 31. октобра 2015 г., Москва.
  2. Међународна научна конференција Шеснаести научни сусрети у част Гогоља: „Николај Гогољ и словенски свет“, 30. март – 4. април 2016 г., Београд.
  3. Међународна научна конференција Русская мысль о событии: философский и культурный аспекты, 26. – 29. јун 2016 г., Београд.
  4. Међународна научна конференција «От утопии к катастрофе: советский культурный эксперимент», 30. август - 4. септембар 2016 г., Београд.
  5. Научни омаж проф. Миливоју Јовановићу: након 10 година, 23. јун 2017 г., Београд.
  6. Међународна научна конференција Революция и искусство 1917–2017, 20. – 22. септембра 2017 г., Београд.
  7. Међународна научна конференција «Новозаветные образы и сюжеты в эпоху модернизма», ИМЛИ Горки, 21. – 23. новембра 2017 г., Москва.
  8. Међународни симпозијум «Антропология Достоевского». Человек как проблема и объект в мире Достоевского, 23. – 26. октобра 2018, Софија.
  9. Meђународна научна конференција Богословие Достоевского, ИМЛИ Горки, 26. – 27. фебруара 2019 г., Москва.
  10. Meђународна научна конференција Словенски језици и књижевности: функционисање и учење у савременим условима, Београд, 6. – 7. фебруара 2020 г.
  11. Међународна научна конференција Славянство как проблема в текстах славянских и российских интеллектуалов XVII-XX вв, 25. – 26. септембра 2020 г., Москва.
  12. Међународна научна конференција Поэзия мысли: от романтизма к современности. К 220-летию со дня рождения Е.А. Боратынского, 21. – 23. октобра 2020 г., Москва.

Преводи

  1. „Стварање из ничега (А.П. Чехов)“ Лав Шестов, Београдски књижевни часопис. Београд, 2017, 95-127.
Врх стране