Светлана Томин

Светлана Томин, редовни професор

Контакт
Кабинет: 317
Број телефона: 485 3965
Е-адреса: svetlana.tomin@ff.uns.ac.rs

Биографија
Дипломирала (1987) и докторирала (2002) на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду.  Тема докторске дисертације Владика Максим Бранковић у историји и књижевности.
Од 1989. запослена на Одсеку за српску књижевност, 2013. изабрана у звање редовног професора. Различите курсеве из средњовековне књижевности држи студентима Српске књижевности, Српског језика и Компаративне књижевности. Предаје на мастер и докторским студијама, као и на родним студијама, при интердисциплинарној академској мрежи ACIMSI.

Студијски боравци
Грчка (1991, 1994), Бугарска (1993), Енглеска (1996, 1997),  Мађарска (2004). Као стипендиста Министарства Републике Србије била је на постдокторском усавршавању у Риму: Accademia Angelica Costantiniana di Lettere Arti e Scienze (2005). Као гост професор предавала је у Пољској (Краков: Jagiellonian University, Instytut Filologii Słowiańskie; Ополе: Катедра за славистику Универзитета у Ополу;  Вроцлав: Институт словенске филологије Универзитета у Вроцлаву) школске 2008, Италији (Напуљ, 2019: Università degli studi di Napoli „L'Orientale“, Dipartimento di Studi Letterari, Linguistici e Comparati, Cattedra di Lingua e Letterature serba e croata;  Пескара, 2017: Università degli Studi "G. d'Annunzio" Dipartimento di Lingue ,  Letterature e Culture moderne, Chieti - Pescara; Торино, 2017: Università degli Studi di Torino, Dipartimento di Lingue e Letterature straniere e Culture moderne), Републици Српској (Бања Лука, 2016: Филолошки факултет).

У Матици српској одржала је Светосавску беседу под насловом: Сремски Бранковићи – настављачи светосавске традиције 26. јануара 2018.

Предавање Школа за девојке Јелене Анжујске одржала је у Културном центру Републике Србије у Паризу (2018) и у Риму, Domus Romana (2018).У оквиру пројекта Erasmus+ предавала на Univertisität Martin-Luther, Seminar für Slavistik  Halle-Wittenberg, Germany (2018).

Учествовала је на тридесетак славистичких и медиевистичких конгреса у земљи и иностранству.

Стална је чланица сарадница Матице српске и Српског биографског речника. Чланица је редакције часописа Medieval and Early Modern Studies, Iasi, Romania и Зборника Матице српске за књижевност и језик.  Чланица консултантске групе часописа Studi sull'Oriente cristiano, Roma, рецензенткиња часописа Studia Litteraria, Краков, Јагјелонски универзитет. Чланица је уредништва међународног тематског зборника, који је издала молдавска Академија наука 2012: SCIENTIFIC INTERNATIONAL BOARD FACTORUL FEMININ ÎN ISTORIE. ЖЕНСКИЙ ФАКТОР В ИСТОРИИ. WOMEN’S FACTOR IN HISTORY, Editor Lilia ZABOLOTNAIA, CHIŞINĂU.

Консултанткиња је међународног пројекта Migrating ideas in the Slavic Balkans (XVIII-XX c.), Institute of Slavic Studies, Polish Academy of Sciences.

Учестововала је на свим пројектима свог Одсека (од 1989), као и на пројекту Филолошког факултета у Београду Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915 (од 2011).

Наставни рад
Поетика средњовековне књижевности, Писци средњовековне књижевности, Средњовековна књижевност

Научно-истраживачки рад
Српска средњовековна књижевност, Жанрови средњовековне књижевности, Мотиви средњовековне књижевности, Рукописи, Инкунабуле, Цетињска штампарија, Сремски Бранковићи, Владика Максим Бранковић, Представе о женама у средњовековној књижевности, Жене у књижевности и култури средњег века.

Библиографија (избор)
Књиге
- Књигољубиве жене српског средњег века, Академска књига, Нови Сад 2007, 199 стр.
- Владика Максим Бранковић, Платонеум, Нови Сад 2007, 336 стр.
- Мужаствене жене српског средњег века, Академска књига, Нови Сад, 2011, 260 стр.
- Српска краљица Јелена : владарка и монахиња, Платонеум, Нови Сад, 2014, 86 стр.
- Деспотица и монахиња Ангелина Бранковић – света мајка Ангелина Платонеум, Нови Сад 2016. (друго допуњено и измењено издање) 54 стр.
- Jelena Balšić e le donne nella cultura medievale serba traduttore Dragana Parlac, Graphe.it Perugia 2017, p. 112.
- Где је Буђановачко јеванђеље? Порекло и судбина једне рукописне књиге, Академска књига, Нови Сад 2021, 214 стр.

Радови
- Perceptions of Women in Serbian Medieval Literature, Studi sull'Oriente Cristiano 10, 2, Roma 2006, 75–99.
- (with Nataša Polovina), Shroud from Putna monastery. Question of authorship, Medieval and Early Modern Studies for Central and Eastern Europe, V, Iaşi 2013, 29–49.
- Допринос жена српској култури средњег века, Тематски зборник: Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, уреднице, Б. Дојчиновић, А. Вранеш, З. Бечановић-Николић, Филолошки факултет, Београд, 2015,1–25.
- Сремски Бранковићи као настављачи немањићких традиција, Летопис Матице српске,  књ. 501, св. 3, (март), Нови Сад 2018, 226–239.
- О Четворојеванђељу, петој инкунабули из штампарије Црнојевића. Неколико напомена, Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас: зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26–28. маја 2017. године, главни и одговорни уредник Ј. Стојановић, Подгорица, Нови Сад, Бања Лука 2019, 557–572.

Комплетна библиографија (пдф)