ОХС: Дајана Милованов, докторанд - ИСПОВЕДНА ПОЕЗИЈА И ТЕРАПИЈСКА КУЛТУРА

Филозофски факултет
Отворени хуманистички семинар

Четвртак, 16. maj, 12ч
Свечана сала (114) Филозофског факултета

Дајана Милованов, докторанд

ИСПОВЕДНА ПОЕЗИЈА И ТЕРАПИЈСКА КУЛТУРА

Премда данас неретко оспораван и употребљаван пежоративно у проучавању књижевности, појам исповедне поезије опстао је као функционални и кровни термин за послератну америчку поезију тзв. бостонског круга. Критичар М. Д. Розентал први је у својој критици искористио епитет исповедна да опише наслућену нову песничку тенденцију, али се до сада није систематично приступило позиционирању исповедне поезије у дугу историју исповедног дискурса на Западу. Ипак, опште место речничке дефиниције исповедне поезије јесте чињеница да је настајала у време успона психоанализе и психотерапије у САД, али се као тачка пресека међу поетикама наводи лично искуство менталних болести исповедних песника. Циљ нашег предавања је анализа историјске повезаности традиције исповедног дискурса са исповедном поезијом и психоанализом као продуктивним обликом моћи у послератној САД да бисмо показали да интуитивна карактеризација ове поезије као исповедне има друштвено-историјско упориште. Указаћемо и на теоријски потенцијал овог термина да повеже различите културне праксе у једну традицију, од религијске исповести до модерног перформанса.

Лекари и психијатри су у исповедној поезији неретко метонимије за системско деловање технологија сопства у атмосфери параноје, надзирања и притиска на појединца да истину о себи прилагоди владајућој идеологији и уклопи у границе „пожељних идентитетаˮ. На примеру песме „Рече песникиња аналитичаруˮ Ен Секстон, показаћемо на који начин се сукоб поезије с терапијском културом испоставља као непремостив – тамо где терапијска култура настоји да фиксира значење тела, идентитета и текста, поезија пружа отпор, чувајући амбивалентност као простор слободе.

***

Дајана Милованов је студенткиња докторских студија на Одсеку за компаративну књижевност. Ауторка је монографије „Персефона и Аријел – женске фигуре и културно памћење  у поезији Силвије Платˮ. Бави се проучавањем модерне и савремене поезије, социологијом књижевности и студијама интимности. Тема њене докторске дисертације је „(Де)конструкција интимности у англо-америчкој исповедној поезијиˮ. Преводи и пише књижевну критику.