O Proglasu

Delovi studija iz knjige Proglas Konstantina-Ćirila
(Bratislava : Perfekt, 2004.)

Milenijumski luk

Događaji započeti dolaskom Konstantina-Ćirila i Metodija na naše prostore i njihove aktivnosti, u rasponu od hristijanizacije do kulturne delatnosti, ubrajaju se u književna i kulturna čuda sveta. Značajno je, u istoriji čovečanstva ne tako često, trajnost ovoga dela. Više od hiljadu godina Proglas ne prestaje da bude aktuelan, štaviše on stalno podstiče nova naučna istraživanja, inspiriše umetnike, pesnike, muzičare...

I drugi narodi smatraju Solunsku braću svojima i sv. Ćirilo i Metodije su, na neki način, postali patroni Evrope. Zato je, u vremenu liberalnih težnji, kada se brišu tradicionalne vrednosti, potrebno veoma pravilno pročitati poruku Solunske braće. Da pojam genijalnog nije danas tako često u upotrebi, mogla bi se njime opisati njihova genijalna intuicija kojom su predvideli ne samo razvoj civilizacije, nego i pravila koja treba rigorozno poštovati, ukoliko civilizacija želi da ima budućnost. Za nas je bilo sudbinski to što su došli upravo kod nas, što su ovde (u Moravskoj) posejali seme, koje stalno daje plodove, i koje, verujemo, niko ne može uništiti. Možda ovo zvuči previše smelo i neskromno, ali njihov dolazak i delo doneli su nam novu posebnost. Dobili smo dar sa kojim bi trebalo da postupamo vrlo promišljeno, što potvrđuje i iskustvo vezano za nastanak ovog izdanja Proglasa.

Da li je to bila slučajnost? Na izložbi slikarke Johane Ambrušove, koja je organizovana posle njene smrti, našli smo prepis Proglasa na glagoljici (stručnjaci znaju da je ona bila ćerka pozatog naučnika Jozefa Ambruša i priznate likovne umetnice, akademske slikarke Edite Ambrušove), koji je korigovao još jedan entuzijasta, profesor Šimon Ondruš. Lepota oblika glagoljice inspirisala je mladu talentovanu likovnu umetnicu za umetničku transpoziciju. Njena i zložba bila je dopunjena ikonama, koje je, u skladu sa pravilima ikonopisanja, sa posebnim zanosom oslikala Edita Ambrušova. Za ovaj neobični Proglas, koji je preveo profesor Eugen Paulini, a prepevao dr Vilijam Turčanji, možda i ne postoje bolje ilustracije od radova ovih dveju umetnica. Put do izdavanja Proglasa bio je dug i težak, ali knjiga koja veliča propovednike hrišćanske vere i one koji i posle jednog milenijuma ovu poruku izvršavaju i oživljavaju, najzad je ugledala svetlo dana. Proglas danas ponovo izlazi pred slovačku javnost da je podseti na to kakvo blago su nam ostavili preci, da nas upozna sa porukom vekova i da doprinese očuvanju svesti o vrednosti toga dela.

Tako se milenijumski luk zatvara. Proglas je ponovo ovde, da nas podseti da je bio napisan za nas, Slovake, ali i za sve ljude dobre volje.

***

Šimon Ondruš
Nastanak slovenskog pisma u IX veku

Tvorac prvog slovenskog pisma bio je Konstantin-Ćirilo, Metodijev brat. O tome govori i 14. poglavlje hagiografskog spisa Žitije Ćirilovo. U traktatu O pismenima, monah Crnorizac Hrabar, (moguće, sv. Naum) piše o nastanku slovenskog pisma. Traktat je nastao oko 900. godine. U njemu se ističe da je Konstantin mogao da se oslanja na tzv. malo pismo (kurziv), koje je imalo 24 slova za one glasove koje su koristili Sloveni, ali Sloveni su imali još 14 glasova koji nisu postojali u grčkom jeziku. Konstantin je zato morao da izmisli potpuno nova slova. Tim pismom Konstantin je napisao prve prevode sa grčkog jezika na slovenski dijalekat kojim se govorilo u Konstantinovom rodnom mestu, Solunu. U toj sredini se govorilo ne samo grčki i latinski, nego i slovenski i hebrejski. Konstantin i Metodije, zajedno sa drugim misionarima (Kliment, Naum, Angelar, Sava), došli su 863. godine u Velikomoravsku državu, gde su nastavili sa duhovnim, prevodilačkim i književnim radom. Njihova dela bila su prožeta elementima slovenskog dijalekta kojim se govorilo u Velikomoravskoj državi – slovačko-moravskog. Posle Metodijeve smrti, 885. godine, staroslovenska književnost nastajala je i na slovenskom Balkanu, u Bugarskoj, posebno u Makedoniji, gde su radili Kliment i Naum. Tamo je slovensko pismo bilo obogaćeno kružnim i trouglastim oblicima. Prema rečima finskog slaviste Kiparskog, krugovi bi trebalo da predstavljaju beskonačnost i besmrtnost, a trouglovi tri božija lika. Kasnije je to pismo dospelo iz Makedonije i do Hrvata i tamo je dobilo četvrtast i pravougaoni oblik. U Hrvatskoj je nastalo i ime ovog pisma – glagoljica i to od reči glagolati što znači „govoriti, reći”.

Crnorizac Hrabar beleži da je Konstantin mogao da se oslanja na grčko pismo, jer su i Sloveni imali 24 glasa. Pronašavši rešenje za 14 specifičnih slovenskih glasova (nazali, jerovi, č, ž, š, i) Konstantin se pokazao kao vrsni filolog i fonetičar. Nazalnu grafemu za oN osmislio je na osnovu grafeme o dodavši joj znak nazalnog izgovora. Slično je uradio i prilikom sa slov om za nazalno eN. I za znakove za poluglase (redukovane samoglasnike) osnova su mu bila slova o i e. Zadnji poluglas se izgovarao između o-u, pa je zato proširio znak za diferencijski elemenat. Prednji poluglas se izgovarao između e-i, pa je i znak za e proširio diferencijskim elementom. Znak za š je preuzeo iz hebrejskog pisma. Znakove za č, ž morao je sam da osmisli. Glagoljicom je pisana većina staroslovenskih tekstova (misal, četiri jevanđelja, izbori iz jevanđelja, psaltir, molitvenik, propovedi i biografije s vetaca). Glagoljicom su napisane i legende Život Konstantina i Život Metodija, koje su kasnije prepisane ćirilicom. Konstantin je glagoljicom napisao i hvalospev za slovensko pismo i slovenske prevode Biblije – Proglas. I taj tekst je kasnije doživeo nekoliko prepisa ćirilicom.

Ćirilica je nastala u Bugarskoj, 30-40 godina kasnije od glagoljice, zaslugom cara Simeona i njegovih velikih duhovnika Konstantina Preslavskog i Jovana Egzarha. U ćirilici je mehanički preuzeto veliko grčko pismo (uncijala), kako nam pokazuju ćirilička slova za g, d, t, p, i. Ćirilicom su napisana tri veća staroslovenska spomenika – Savina knjiga, Ostromirovo jevanđelje, Suprasaljski zbornik (propovedi i žitija svetaca). U X veku, slovenska književnost pisana na ćirilici, proširila se iz Bugarske u Kijevsku Rusiju. Modifikovanu ćirilicu koriste pravoslavni i grkokatolički Sloveni (od Južnih Slovena Srbi, Makedonci i Bugari, od Istočnih Rusi, Ukrajinci i Belorusi).

Kod Zapadnih Slovena je od XI veka bilo u upotrebi latinsko pismo. Njime su napisani i staroslovensko-slovenački Frizinski odlomci (slovenačke molitve i propovedi). Slovenci ih nazivaju Brižinski spomeniki. Latinicom pišu Sloveni katoličke i protestantske veroispovesti (od Zapadnih Slovena Česi, Slovaci i Poljaci, a od Južnih Slovenci i Hrvati).

***

Vilijam Turčanji
O Proglasu

... Da bismo pravilno shvatili Proglas, treba ga čitati zajedno sa biografijom Konstantina (Ćirila), prvom slovačkom i slovenskom prozom. Ovo književno blago, odmah posle Ćirilove smrti i pod nadzorom brata Metodija, verovatno je napisao sv. Kliment Ohridski. Ključnu ulogu u biografiji Konstantina-Ćirila ima 14. poglavlje, u kojem se govori o pronalasku glagoljskog pisma za staroslovenski jezik kojim su govorili Sloveni u okolini Soluna, a koji je bio veoma blizak i jeziku Slovena u Velikoj Moravskoj.

Glagoljicu (od staroslovenskog glagola glagolati „govoriti”), prvo naše pismo, izmislio je Konstantin, kada je za svoj „pronalazak” najpre tražio saglasnost od cara, a zatim je za njega izmolio i pomoć Božiju...

... Proglas je, zaista, najlepše, jedinstveno slavljenje Pisma i Reči, odnosno Drugog Božijeg lika Hrista u njima! Čak i samo slovo s, koje se u glagoljici naziva slovo, svojim slikovnim oblikom iskazuje prve, već citirane reči iz Jevanđelja po Jovanu! U tom „slikovnom” pismu slovo s gore ima krug (kao simbol Boga, Božije beskrajnosti, bez početka i kraja), iz koje nadole izrasta trougao kao simbol Svetog Trojstva. Dakle, ova slika sama govori da „u početku bješe riječ” (Hristos, drugo Božije obličje), i da je to bilo kod Boga-Oca i da zajedno sa Svetim Duhom čini sastavni deo Svetog Trojstva ...

U vezi sa Svetim Trojstvom, Konstantin je odabrao i stih, već pomenuti trimetar, tri stope od kojih svaka ima po dva sloga. Kao da već sama metrika stiha sa tri četverca nagoveštava Sveto Trojstvo, a četvorka četiri kraka krsta, simbol spasenja i raspeća Hristovog. A u trojstvo trostrukih anafora (pesnička figura gde se na početku stihova ponavlja ista reč), označenih veznikom i, slovenskim slišite (u prevodu „slušajte”) i imenicom reč (u stihovima 19-27), Konstantin je koristio još jednu pesničku figuru, paronomaziju (dve reči sa zajedničkim korenom), i to sloveni-slovo, kojom, kao da je izvodio poreklo Slovena od slova (od Hrista) videvši u slovenskom narodu „nov odabrani narod Božiji”. I zaista, kompozicija, odnosno, umetnička strana Proglasa, može da se poredi sa najsavršenijim svetskim pesničkim kompozicijama.

Sa slovačkog prevela Zuzana Tirova