О одсеку

О одсеку
Одсек за историју је једна од катедри оснивача Филозофског факултета. Први наставници су изабрани 1954. године: Мита Kостић (Национална историја новог века), Ђорђе Сп. Радојичић (Националну историју средњег века), Петар И. Поповић (Општа историја новог века) и Милутин Гарашанин (Археологија). Институт за изучавање историје Војводине се 1975. године интегрисао са Kатедром за историју.

Већ прве генерације студената историје изнедриле су професоре које су обележили не само развој Одсека, већ и српске историографије: академика Чедомира Попова (председник Матице српске, декан Факултета) и академика Славка Гавриловића. У том смислу потребно је истаћи и велику научну делатност академика Богдана Брукнера и академика Богумила Храбака.

Имајући у виду нове тенденције и потребе у наставно-научном раду, на Одсеку је у периоду 2007–2016, уз знатну ангажованост наставног особља, уобличен нови наставни план и програм који је у потпуности у складу са најсавременијим нормама европских универзитета.

Студије и студенти
Одсек за историју својим студентима пружа широко знање са којим могу наћи своје место у великом дијапазону културних, научних, просветних и државних институција и установа. Одсек тесно сарађује са образовним, научним и културним установама у земљи и иностранству а историчари су увек имали значајно место и у Матици српској, музејима, архивима и другде. Сходно томе је обликован и студијски програм у коме студенти историје имају значајну слободу да сами креирају свој профил и компетенције.

Први степен студија јесу Основне академске студије историје, које трају четири године. У прве три године студенти историје се упознају са историјом од првих цивилизација до савременог доба, уз значајан осврт на археологију, помоћне историјске науке, али и методологију историјске науке. На четвртој години уведени су модули где студенти могу да бирају између модула античке историје, медијевистике, модерне и савремене историје, као и културно-историјског наслеђа и иницијалне обуке за наставу историје, следећи своја интересовања.

Након ових студија где стичу звање дипломирани историчар, студенти могу да упишу једногодишње мастер студије након којих су оспособљени да раде низ послова у струци (просвета, култура, итд), стичући звање мастер историчара.

На трогодишњим докторским студијама, као докторанди, односно доктори историјских наука, студенти учествују у научном животу и академској заједници усавршавајући се уз будну пажњу својих ментора, чиме постају угледни научници-историчари.

Научно-истраживачки рад
Од свог настанка Одсек за историју је реализовао више десетина научних пројеката подржаних од стране како надлежних републичких и покрајинских органа, тако и бројних угледних међународних институција.

Чланови Одсека су у објавили неколико стотина монографија и зборника у издањима Одсека, САНУ, Матице српске, Завода за уџбенике, Службеног гласника, CLIOHRES, Peter Lang, Cambridge Scholars Publishing, De Gruyter, као и у најпрестижнијим домаћим и међународним часописима.

Часопис Istraživanja (Journal of historical researches) је један од најизразитјих видова научног рада чланова Одсека за историју. Ужива знатан углед у земљи и иностранству о чему сведочи и то што је сврстан у највишу категорију домаћих часописа. До 2019. године изашло је укупно 30 бројева.

Центар за историјска истраживања је, као организациона јединица Одсека, у претходним годинама организовао више међународних научних скупова, и започео успешну издавачку делатност на српском и енглеском језику.

Међународна сарадња
Наши студенти су своју академски каријеру настављали и настављају на бројним угледним универзитетима у свету, попут оних у Италији, Француској, Немачкој, Аустрији, Русији, Мађарској, Египту итд. До 2019. године више од десет студената је своје студије наставило на Универзитету у Пизи у оквиру програма Еразмус плус. Поред Пизе, сарадња је врло блиска са универзитетом у Бечу, Грацу, Регенсбургу, Бамбергу и другде где наши студенти настављају свој успешан научни рад.

Наставно особље Одсека за историју је врло активно у међународној размени и сарадњи са колегама из целог света још од самих почетака рада одсека. Посебно у најновије време треба истаћи пројекат Еразмус плус преко којег је до 2019. године петоро наставника Одсека за историју боравило у Пизи и Темишвару, а наши наставници и сарадници су вишеструки стипендисти и учесници на пројектима CEEPUS, затим пројектима аустријске, мађарске, америчке, словачке и чешке академије наука и влада, као и Хумболт фондације.

Библиотека
Семинарска библиотека Одсека за историју једна је од најзначајнијих библиотека за све студенте, али и научнике који се баве историјском науком. Основни фонд библиотеке садржи 25.700 књига и преко 8.200 свезака серијских публикација. Поред врло репрезентативног библиотечког фонда, поноси си се легатима академика Богумила Храбака (1.411 публикација) и Драгана Уроша Ракића (1.134 публикације), али и књигама на турском језику (313 књига), које су донација Јунус Емре института. Формиран је и фонд књига на грчком језику. Библиотека је богатија и због значајне донације Америчког кутка књига на енглеском језику везаним за историју САД. Многа од издања у наведеним колекцијама представљају истинске библиотечке раритетете у европским и светским оквирима.