15ФД4 - Античка филозофија
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Назив | Античка филозофија | |||
Акроним | 15ФД4 | |||
Студијски програм | Филозофија | |||
Модул | ||||
Тип студија | докторске академске студије трећег степена | |||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Наставник/сарадник (ДОН) | ||||
Број ЕСПБ | 10.0 | Статус предмета | изборни | |
Условљност другим предметима | Нема | Облик условљености | ||
Циљеви изучавања предмета | Основна намера наставе из предмета „Античка филозофија“ је тематизација фундаменталних питања, кључних ставова и носећих идеја водећих грчких филозофа, како на генералном нивоу тако и у појединачним елаборацијама. Такође, циљ предмета је оспособљавање студената за самостално апсолвирање и анализирање, како усмено тако и писмено, различитих фрагмената и текстова античких филозофа. Затим, омогућавање студентима постизања компетентности у процени различитих дела, узимајући притом у обзир доступне оригиналне радове и коментаре савремених филозофа. Коначно, утврђивање утицаја античке филозофске баштине на развој потоње филозофије, и уопште на "Weltanschauung" модерног човека западне цивилизације. | |||
Исходи учења (стечена знања) | Студенти треба да стекну продубљене увиде у једну од најзначајнијих епоха у филозофији, који ће им омогућити потпуну самосталност у каснијем професионалном бављењу филозофијом. | |||
Садржај предмета | ||||
Садржај теоријске наставе | Проблем почетка античке филозофије; Постулирању форме мишљења филозофије као појмовног мишљења; Једно и мноштвo; Arche i stoiheion; Logos у грчкој филозофији; Physis-nomos; Ступњеви сазнања и релација знања и истинитог схватања у Држави, Менону и Теетету; Учење о идејама у Платоновим дијалозима; Учење о души у Федону, Федру и Држави; Dikaiosyne као конституишући фактор ваљане политеје и ваљаних грађана; Критика и дефиниција софиста у Држави и Софисту; Поимање Демијурга у Тимају; Аристотелова аитиологија; Телеологија и нужност; Теологика, Dynamis-energeia (i entelecheia), Категорије; Душа и тело у спису О души; Блаженство и пријатељство у Аристотеловим делима; Аристотелово учење о полису, Перипат као научно-истраживачка институција; Логика Стое; Космологија Стое; „Живот у сагласности са природом”; Разлика између атомистичког и епикурејског поимања атома; Епикурејско схватање богова и смрти; Епикурејска терапеутика страсти и страха: ataraxia; Пиронова критика чулног сазнања и Енесидемова критика ума; Значај Цицерона за преношење филозофске терминологије на латински језик; Новопитагорејство и нови кинизам; Хеленистичко-јеврејска синтеза оличена у Филону из Александрије; Плотиново захватање бога и поимање еманације; Друге новоплатонистичке школе. | |||
Садржај практичне наставе | ||||
Литература | ||||
| ||||
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски и истраживачки рад | Остали часови |
5 | 3 | |||
Методе извођења наставе | Дијалошка метода, анализа текстова, консултације | |||
Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
Предиспитне обавезе | Поена | Завршни испит | Поена | |
Активности у току предавања | 20 | Писмени испит | ||
Практична настава | Усмени испит | 50 | ||
Пројекти | ||||
Колоквијуми | ||||
Семинари | 30 |